Predstava "Sveti Juraj na Bregu"
Vladimir Mesarić

Scena: dvorana za sastanke, radni stol, poredane klupe, 9 stolica. Za stolom sjedi predsjedavajući a na stolicama oko stola 6 osoba (predstavnika određenih sela.)
Prostorija je uređena kao službeni prostor sa svim obilježjima.
Prigodom otvaranja scene, čuje se žamor, a onda ih predsjedavajući umiruje.

PREDSJEDAVAJUĆI: (Govori zanosno, ushićeno i suviše patetično) Štovane dame i gospodo! Štovane dame i gospodo, kucnuo je odlučujući trenutak, da nakon nekoliko godina odredimo demokratski i pošteno koje će naselje biti glavno mjesto naše općine Sv. Juraj na Bregu. Našim velikim zalaganjem i pameću stvorili smo općinu nama na diku i ponos, ali smo zaboravili, u općoj gužvi i svakodnevnim brigama, odlučiti gdje će biti prijestolnica naše drage općine. Zato vas pozivam da dadete svoje prijedloge, a onda da se odlučimo koje će to mejsto biti. Ja si mislim, štovane dame i gospodo da je u ovom presudnom trenutku i sam Sveti Juraj s nama da nam pomogne! Otvaram diskusiju.

(U dvorani nakašljavanje i došaptavanje, no nitko se ne javlja a kad predsjedavajući treći put pogledava gore, javlja se Gusti iz Okruglog vrha.)

GUSTI: (Ustaje, nakašljava se i meškolji a onda dosta mucavo progovara) Čujte, ovaj ja sam tu... kak se to reče... ispred Okruglog Vrha i Dragoslavca. Mi smo vam, to se ve tak veli, koalicija, i to ona, (principijelna) principi... principi..principijalna koalicija. Ja sam tu predstavnik te koalicije i ravnopravno zastupam i Okrugli Vrh i Dragoslavec. I makar sam ja z Okrogloga Vrha, moremo se spominati ka bo Dragoslavec glavni grad općine, no, ne glavni grad, nego glavno selo..., ali sejeno to nema smisla...pa je valda Okrogli Vrh, a ne Dragoslavec, pa kaj či smo koalicija, glavni grad, ovaj selo, mora biti pri nas v Okroglomu Vrhu, pa je to čistam normalno. Ja imam ispred koalicije sam to reči.

(žamor)

PREDSJEDAVAJUČI: Izvolite dalje! Sam budite dobri, možda nas sam Sveti Juraj sada sluša.

(opet žamor u prostoriji. Onda ustaje iz zadnjeg reda Nacek iz Fadana.)

NACEK: (Dosta sigurno i energično) Ja sam isto ispred koalicije i to Frkanovca i Zasadbrega. Mi smo vam jako složni, a to bi vam potvrdio i Melko iz Frkanovca da je dojšeo sem, sam sam mu ja pozabio dati poziva. Čujte, bilo bi v redu da bo glavno mesto naše općine Zasadbreg; pa kaj očete; imamo školu, novu cirkvu, najbojše vatrogasce i največ penez davlemo v općinu. Ako treba, mi i školu preselimo v Frkanovec, sam ka bo bar nešći z nami. Ako pak nebu nikak drugač, mi si somi općinu napravimo. Pak i školani ljudi veliju da je Zasadbreg kak Rim. I mi i uni imamo sedam brežuljkov. Zato se nemamo kaj spominati, Zasadbreg mora biti prestolnica općine i se bo onda bole išlo naprej. Nemam već kaj reči, a vi si mislite kaj si očete.

(U dvorani nastaje galama, gužva, žamor)

PREDSJEDAVAJUĆI: (Umiruje) Ljudi dragi, dajte se umirite, budite razumni, ponašajte se demokratski, (pobožno) možda i sam Sveti Juraj sluša ovu prepirku, umirite se, prosim lejpo!

(Tada se diže Rudi iz Maloga Mihaljevca)

RUDI: (Podsmješljivo i napuhano) Pa kaj ste ponoreli ka bi nam Zasade bilo glavno mesto!? Niti pod razno. Ako se već drugač nebremo dogovoriti, nek onda glavno mesto bude Mali Mihaljevec, pa makar sam ja mihalovčan. A kaj se koalicije tiče, mislim da ga nej jakše od naše, između Malog Mihaljevca i Brezja. Em smo gospodarski, kak se to veli, bez konkurencije, em smo najbliže Čakovcu. Ako treba, napravimo doli pre potoku, novu općinsku zgradu. Ali ja sam sejeno za Mali Mihaljevec, ako, kak vidim, drugač nejde. Pa nej su nas zabadav negda zvali Mala Moskva, ve bumo ako treba mali Whasington. Se drugo se moremo dogovoriti, ali kaj treba tulikšega spominka či smo mi ve po nekši pravici na redu. Sam nedaj dragi Božek ka bi Zasade bilo glavno mjesto.

(Diže se Nacek z Fadana)

NACEK: A kaj bi ti Rudi šteo. Pa je Zasadbreg bar sto let pred Malim Mihalovcom.

RUDI: Sto let!?... Ha, ha, ha... ma kaj Whasington, mi smo za vas New York, dej idi nekam spat.

PREDSJEDAVAJUČI: (Uzbuđeno i glasnije) Umirite se, umirite se, nemojte se ovdje svađati i vrijeđati. Ovo je demokracija a ne sudnica...(pobožno) Pa kaj bi samo napravil Sveti Juraj da nas sad čuje.

(Diže se Forjan z Vučetinca)

FORJAN: (Staloženo) Uvaženi gospodine predsjedavajući, stvarno imate praf. Najte se ljudi tu svađati ako nemate agrumente. Svakome razumnome i pametno je poznato da se crkva Svetog Jurja, koji je naš patron, nalazi u Vučetincu. Kako se naša općina zove, je li, Sveti Juraj na Bregu, logično je da se prijestolnica općine nalazi u Vučetincu. I ja tome nemam što dodati.

(U dvorani nastaje muk, a onda se diže Lujzek iz Pleškovca)

LUJZEK: (Mudrijaški i fiškalski) Kak vidim gospodo, gospon Forjan z Vućetinca su se jako dobro prepravili za denešju diskusiju. Je,... je,... to je točno, kaj je cirkva vu Vučetincu,... je,... je,... to je tak. A dajte mi rečite, (diže ton) kaj je cirkva bez farofa. Kak mladenka brez mladožeje. A kaj je z grobljem, a kaj je z školom, a kaj je z društvenim domom, kaj z općinskom zgradom,... ha,... ha,... kaj na to velite gospon Forjan i vi drugi. To su argumenti, a ne vaše pripovesti. Pa ako rom očete i Venera je v Pleškovcu...Očem sam reči, ka nam je nej treba hurmastoče zmišlavati... Okrogli Vrh, Mali Mihaljevec, Brezje,... i tak dale,... Vučetinec...nešči bi morti šteo i Sitnice...Je pa čujte, ljudi su vam sikakši...Pleškovec, Pleškovec... Tak mora biti, tak vi zapišite gospon predsjedavajući pak idemo dimo pametnešega posla delat.

(Tada se diže do sada rezervirani Miška z Lopatinca)

MIŠKA: (Gleda prijeteći Lojza i klima glavom, a onda oštro) Čuj Lojz, naj ti nas meti za hrmake. Su se pleškovčani i za pametnešega mogli zmoči. Ti boš nam Sitnice namejtao, Cigane,... ovaj očem reči Rome... Vi bute glavno mesto, vi šteri stalno table premečete sem tam. A daj mi ti reči, kak se navek naša škola zvala ako nej Lopatinec, pa de je unda i škola i dom i farof i cirkva. Grobje si sam imajte, makar si mi napravimo novo. A si da čuo za radio stanicu Pleškovec ili radio Vučetinec...Prije se čulo za Lopatinec nego za Čakovec. (Dolazi do stola i lupa po njemu) Glavno mesto naše općine je od navek bilo i bo Lopatinec i fertig.

(Odlazi na mjesto. Svi se dižu i svaki zastupa svoju tezu istovremeno)

GUSTI: Kaj pak nej Lopatinec! Red je ka bu to Okrogli Vrh, kaj je pošteno je pošteno!

NACEK: Lopatinec!? Aha, aha, a što bu to na zadje se plačao. A to je navek Zasadbreg... Ne,... ne...Ako drugač nejde, mi bumo sami naprajli općinu pa bo onda Zasadbreg glavno mesto.

RUDI: Pišite se lejpo vi si skup v kapu, mi i Brezje smo za Mali Mihalovec, a ako treba, bumo odišli v Čakovec!

FORJAN: Cirkva je vu Vučetincu i patron je vu Vučetincu, to je osnova sega.

(Čupaju se i navlače)

LOJZEK: Miška, Miška,... to si ti zbriši z glave kaj bu glavno mesto Lopatinec. Dosta ste nam vi krvi spili. Zapamti si,... Pleškovec,.... Pleškovec i šlus.

MIŠKA: (Vičući opet tuče po stolu) Preveč smo mi naprajli kaj bi se dali hrmakaj v roke. Lopatinec je bio i Lopatinec bu ostao glavno mesto općine.

(U toj vici nadglašava predsjedavajući)

PREDSJEDAVAJUČI: Ljudi dragi, dajte se smirite,... dajte se smirite... Pa gdje je tu demokracija,... gdje je tu tolerancija...Smirite se... Ja tu ništa ne mogu, vas ne bi složio ni združio niti Sveti Juraj da se sada pokaže. (pobožno) Sveti Juraj pomozi mi, Sveti Juraj pomozi nam.

(U tom trenutku začuje se prasak i ukaže se dim iz kojeg izlazi Sveti Juraj, sa kopljem u ruci i kacigom na glavi)