Đorđe Balašević
OSTAJE MI TO ŠTO SE VOLIMO
Moj drug iz detinjstva živi sretno na selu
Ko u ruskom romanu, tačno tako
Ima ženu i sina, ima podrum pun vina
I sve mu je ravno
U poslednje vreme ja ga viđam sve ređe
Samo onda uglavnom kad nešto slavi
On se ne ljuti zbog tog
Pruži ruku i kaže: Nisi bio odavno
I sećamo se dana kad smo još bili divlji
Ko jeleni hitri
I sve smo bliži istini i tuzi
Što smo bliži sledećoj litri
Pitam ga dal' zna da si otišla
Da si otišla
Ma nije strašno, kaže on
Imala je drugog, to znaš
Pitam ga dal' zna da se volimo
Da se još volimo
Ma baš si smešan, kaže on
Ponekad si klinac baš
Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto
Vidi nebo i zemlju, ma ima pravo
Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši
Koji laže i voli
Mada smo učili istu grubu životnu školu
Mi smo nekad daleki, pa to je ljudski
Svako nosi u sebi nekog svog malog boga
Kom se potajno moli
I zato vraćam priču na vremena
Kad smo bili jeleni hitri
I sve smo bliži istini i tuzi
Što smo bliži sledećoj litri
Pitam ga šta sad, kad si otišla
Kad si otišla
Ma budi mangup, kaže on
Ima mnogo sličnih njoj
Pitam ga dal' zna da se volimo
Da se još volimo
Ma koješta, gunđa on
To je govno, stari moj
Moj drug iz detinjstva se oženio zelen
Al' je imao sreće, ja vidiš nisam
Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne
Neke potpuno strane
I sve mi se čini da ne postoji način
Da mu objasnim tebe, jedinu pravu
Zato topim u vinu čitav svet
Jer u čašu može svašta da stane
I sećamo se dana kad smo još bili
Divlji ko jeleni hitri
I sve smo bliži istini i tuzi
Što smo bliži sledećoj litri
Pitam ga dal' zna da je nevažno
Što si otišla
Avantura, kaže on, šta ti sada ostaje
Ostaje mi to što se volimo
Što se volimo
Dal' zbog vina, kaže on
Pa ovo smešno postaje
Pitam ga dal' zna da je nevažno
Što si otišla
Avantura, kaže on, šta ti sada ostaje
Priložio: Tomislav Petrović